Informacione Tehnologije - Srbija

CERN: Članstvo Srbije važno za obe strane

Srbija će ove nedelje postati članica Evropskog centra za nuklearna istraživanja, CERN, sa sedištem u Ženevi, a generalni direktor te čuvene laboratorije Rolf-Diter Hojer ocenjuje da će to biti od značaja i za Srbiju i za Centar.

"Članstvo Srbije je važno za obe strane. Kad je reč o CERN-u, to znači da ćemo imati srpske naučnike bliže povezane sa laboratorijom i da ćemo sarađivati sa srpskim preduzećima i srpskim inženjerima i tehničarima. Za CERN je važno da dobije atraktivne članove u svojoj rastućoj porodici", rekao je Hojer u intervjuu Tanjugu, uoči posete predsednika Srbije Borisa Tadića toj najvećoj svetskoj laboratoriji za nuklearna istraživanja.

Kako je istakao, za Srbiju je to, pak, priznanje visokog rejtinga njenih istraživanja i istraživača.

"Takođe, Srbija će članstvom dobiti pristup položajima u CERN-u na svim nivoima i u svim oblastima istraživanja, inženjeringa i administracije", naveo je Hojer.

On je kao ne manje važnu istakao mogućnost da se srpskim firmama dozvoli da učestvuju na tenderima i u zajedničkim projektima istraživanja i razvoja.

"Mislim da je to situacija u kojoj svi dobijaju", naglasio je Hojer.

Univerzum kojim dominira materija

Govoreći o značaju CERN-a, taj i naučnik i prvi čovek čuvene laboratorije  naglasio je da se ova organizacija bavi pitanjima koja se tiču fundamentalnih sastavnih elemenata prirode i sila koje deluju među njima

CERN se, podsetio je Hojer, bavi i pitanjima razvoja univerzuma u ranoj fazi, toga kakvo je bilo stanje materije posle velikog praska i od čega je sastavljena tamna materija.

"Želimo, takođe, da ustanovimo kakvi mehanizmi daju masu elementarnim česticama, a najpoznatiji mehanizam povezan je sa tzv. Higsovim bozonom", naveo je generalni direktor CERN-a i dodao da se u laboratoriji bave i pitanjem zašto živimo u univerzumu kojim dominira materija.

Prema njegovim rečima, tako visok nivo istraživanja ne bi bio moguć bez inoviranja u oblasti ključnih tehnologija, od mehanizma vakuuma, kriogenetike, elektronike do informativnih tehnologija.

Hojer je podsetio i da je u CERN-u 1989. nastala svetska mreža (WWW), a da danas kompjuterske mreže menjaju "aj - ti" ( IT)  svet, što je doprinos nauke društvu.

"Istovremeno, CERN od svog osnivanja pod geslom 'nauka za mir' služi kao most za kulture i nacije, a snažno je angažovan i u obrazovanju i obuci predavača i studenata visokoškolskih ustanova. Nemerljiv je i značaj CERN-a za istraživanja, inovacije i društvo uopšte", ukazao je prvi čovek te organizacije.

U osvrtu na planove za blisku budućnost, Hojer je naveo da će ključna istraživanja u okviru Velikog hadronskog kolajdera (sudarivača čestica) trajati još dvadesetak godina.

Prema njegovim rečima, u ovoj godini očekuje se rešenje pitanja da li postoji ili ne postoji Higsov bozon, a 2013-2014. akcelerator će biti zatvoren da bi se opremio za energiju veće snage (14 teraelektronvolti), a onda ponovo pokrenut, dok je oko 2021. planirano značajno osavremenjivanje kolajdera i eksperimenata

"Paralelno vršimo eksperimente na drugim akceleratorima, koji se bave neutronima ili antimaterijom, a uz ova pitanja ide i medicinska primena i istraživanja koja se tiču formiranja oblaka", kazao je Hojer.

On je dodao da je, pored istraživanja, pokrenut i program sa umetnicima u kojima oni zajedno sa naučnicima ulažu napore da se nauka vrati u društvo.

U istraživanjima u CERN-u već godinama učestvuju i srpski fizičari, iako Srbija nije članica ove organizacije.

Predsednik Srbije Boris Tadić boraviće sutra u toj organizaciji i sa generalnim direktorom CERN-a Rolf-Diterom Hojerom potpisati sporazum kojim će Srbija postati pridruženi član te organizacije.

Video-konferencija na novosadskom PMF-u

Na Prirodno-matematičkom fakultetu (PMF) Univerziteta u Novom Sadu sutra će biti organizovana video-konferencija sa Evropskom organizacijom za nuklearna istraživanja (CERN) u Ženevi, gde će biti potpisan sporazum kojim će Srbija postati pridruženi član te organizacije.

Kako je saopštio PMF, u Računarskoj učionici Departmana za biologiju i ekologiju će od 15 sati prisutnima biti omogućeno da, posredstvom video-linka, iz prve ruke dobiju informacije iz Švajcarske o tom značajnom događaju za našu zemlju.